Na inicijativu Privredne komore Srbije, Ministarstvu zaštite životne sredine upućen je predlog izmena i dopuna Zakona o upravljanju otpadom u okviru postupka javnih konsultacija.
Predložene izmene se pre svega odnose na član 27. Zakona, koji trenutno predviđa da se promet otpadom može vršiti samo između pravnih lica i preduzetnika. Ovakvo rešenje u praksi onemogućava građane da na zakonit način predaju sekundarne sirovine ovlašćenim sakupljačima i reciklerima, iako poreski propisi priznaju i oporezuju njihov prihod od prodaje sekundarnih sirovina.
Izmene koje se predlažu
- Omogućavanje nesmetanog prometa otpadom i sa fizičkim licima, uz njihovo uvođenje u sistem dokumentacije o kretanju otpada.
- Preciziranje pravilnika o dokumentu o kretanju otpada i izmena Uredbe o vrsti finansijskih garancija, koja trenutno nepotrebno opterećuje sektor reciklaže sekundarnih sirovina.
- Usklađivanje zakonskog okvira sa EU direktivama o otpadu i principima cirkularne ekonomije.
Razlozi za izmenu
Postojeće zakonsko rešenje u praksi proizvodi brojne ekonomske, ekološke i socijalne probleme.
Građani nemaju jasno definisanu mogućnost da predaju sekundarne sirovine, iako poreski sistem već priznaje njihov prihod od prodaje otpada. Na taj način vredne sirovine završavaju u mešovitom komunalnom otpadu ili na deponijama, čime se direktno smanjuje stopa reciklaže i nanosi šteta životnoj sredini.
Zabrana otkupa od fizičkih lica ima i ozbiljne ekonomske posledice. Prema procenama, samo kroz porez na dohodak građana država gubi više od 100 miliona evra godišnje. Istovremeno, brojna preduzeća koja se bave sakupljanjem i reciklažom sekundarnih sirovina rizikuju gašenje, što bi ugrozilo više hiljada radnih mesta direktno, a preko 50.000 ljudi indirektno povezanih sa sektorom. Najteže pogođeni bili bi pripadnici socijalno ugroženih grupa, posebno romske zajednice, za koje je sakupljanje sekundarnih sirovina osnovni izvor prihoda.
Sa ekološke strane, postojeći sistem povećava troškove javnih komunalnih preduzeća i onemogućava razvoj cirkularne ekonomije. Građani su faktički primorani da otpad odlažu u kontejnere za mešoviti otpad, što nije u skladu sa hijerarhijom upravljanja otpadom propisanom Zakonom i direktivama Evropske unije.
Predložene izmene usklađene su sa Direktivom 2008/98/EC o otpadu i njenim izmenama iz 2018/851, koje predviđaju da otpad može biti predat i javnim i privatnim sakupljačima, ukoliko oni poseduju odgovarajuće dozvole. Na taj način Srbija bi uskladila svoj pravni okvir sa evropskim standardima i doprinela razvoju održivog sistema upravljanja otpadom.
